Uključivanje OSI u digitalno društvo

Posebni

Pogled, pokret, život

filmska radionica - nismo sami

hendi info centar

agencija

bosifest

Nezavisno od toga kakvog je tipa osoba, od nje se uvek može naučiti nešto novo. Osobe sa invaliditetom posebno inspirišu, s obzirom da naše poteškoće u životu nije lako zaboraviti. Mi prolazimo kroz svaki dan sa odlučnošću i snagom, koja zapanjuje mnoge ljude, a mnogi se potajno pitaju da li bi oni mogli da urade istu stvar, da su na našem mestu.

Ljudi sa invaliditetom nauče veoma mnogo tokom svog života; to su životne lekcije koje ljudi koji nemaju ivaliditet retko mogu da iskuse.

Imati invaliditet je definitivno teško, ali je takođe jedna od najboljih škola kroz koju čovek može da prođe. Iako su ova iskustva dublja kada ih direktno iskusimo, postoje određena znanja, koja možemo da prenesemo dalje.

1) Istinska sreća je zaista moguća u ‘slomljenom’ telu.

Mnogi kažu da bi radije bili mrtvi nego živeli sa invaliditetom, što me zasmejava. To je zato što ljudi koji nemaju invaliditet ne mogu da zamisle da bi mogli da budu srećni ukoliko bi njihovo telo bilo trajno slomljeno. Ali istina je da ljudski mozak veoma vešt u prilagođavanju, pa tako i u transformisanju u nekoga sa invaliditetom, pod uslovom da mu dopustiš.

Ja sam mislio da nikada više neću biti srećan. Ali nekoliko nedelja nakon što sam ostao paralizovan, bio sam srećan. Pronašao sam sreću u činjenici da sam bio živ, kao i u svojim prijateljima i porodici. I dalje želim da ponovo hodam, ali istinska sreća postoji u meni.

2) Strpljenje može da te provede kroz gotovo sve.

Kao malom detetu vam je sigurno rečeno koliko je važno da budete strpljivi, a kada odrastete vidite koliko je ovo zapravo tačno. Međutim, kada imate invaliditet, strpljenje mora biti podignuto na sasvim novi nivo. Vrlo često moramo da čekamo dugo na različite stvari, pa vremenom postanemo jako dobri u tome. Stpljenje mi je zapravo pomoglo i u emocionalnom prevazilaženju fizičkih nemogućnosti u određenim prilikama.

3) Nezgode se mogu dogoditi i događaće se.

Kada čujete da je neko zadobio invaliditet u nezgodi, pomislite da se to vama nikada ne bi moglo dogoditi, skoro pa posmatrate to kao TV emisiju ili seriju – nešto što nikada neće biti vaša realnost. Ali surova istina je da se nezgode koje izazivaju invaliditet dešavaju svakog dana i lako se mogu dogoditi nekome koga znate, ili čak i vama. Realnost ove mogućnosti je opipljiva u svim životima, ali kad imate invaliditet postajete malo više svesni ovoga.

4) Invaliditet se može dogoditi svakome.

Možda nema predispozicija za urođene bolesti u vašoj porodici, ali zamislite da je vaše prvo dete rođeno sa cerebralnom paralizom. Šokantno je odjednom se naći u takvoj situaciji, bilo da vi imate invaliditet ili neki član vaše porodice. Mudro je nikada ne zaboraviti da smo svi živa bića, nesavršena, fizička, ograničena telom, te da i mi sami nismo izuzetak. Svi smo mi ljudi i svi ćemo umreti jednog dana.

5) Ne stresiraj se oko sitnica.

Živeti sa invaliditetom je često stresno – slomljena invalidska kolica, problemi sa zdravstvenim osiguranjem, staratelji koji odjednom daju otkaz – vrlo brzo naučimo da nivo stresa držimo pod kontrolom. Da to nije slučaj, većina nas ne bi doživela četrdesetu. Suočeni smo sa mnogim stresnim situacijama, pa naučimo šta su prioriteti, i u vezi sa čim se vredi nervirati. Zbog toga mnogi od nas često deluju kao da su sve vreme u zen-u. Karte za bioskop su rasprodate? U restoranu nema mesta? Nije važno, uvek može biti gore.

6) Biti drugačiji je šansa.

Ljudi ne vole da se izdvajaju, ili da budu drugačiji. Naravno, postoje ljudi koji vole da se eksponiraju, ali generalno, većina ljudi ne želi da bude primećena. Međutim, biti drugačiji nije toliko loše. Zapravo, kada živiš život nekoga ko se razlikuje, odmah naučiš da to ima svoje kul momente. Dobiješ priliku da upoznaš izuzetne ljude, a otvaraju se i nove mogućnosti. Kad si dosadan, onda te niko ne primećuje.

7) Uklapanje je precenjeno.

Kada imaš invaliditet imaš šansu da zaista budeš ono što želiš, jer uklapanje u ’masu’ više nije opcija, prihvatanje ovoga je vrlo oslobađajuće. Ne moraš da se pretvaraš i uklapaš u društvo da bi se osećao dobro ili da bi osetio kao da ’pripadaš’. Vi pripadate sebi i to znate. I to je fantastičan osećaj.

8) Ne možeš da sudiš o osobi na osnovu izgleda.

Stalno čujete, ne sudi o knjizi po koricama. Primeri poput Stivena Hokinga, čoveka u kolicima, koji ne može da govori, a jedan je od najpametnijih ljudi na svetu, do Frančeska Klarka, kvadriplegičara i direktora velike kozmetičke kompanije, pokazuju da ne treba izjednačavati invaliditet sa nekim ko nije uspešan ili impresivan. Nikada ne znate za šta je sve sposoban neko sa invaliditetom.

9) Život je kratak. Proživi sve.

Imati invaliditet može takođe, nažalost, uticati na vaš životni vek. Za većinu nas, živeti 95 godina nije moguće, zato je većina ljudi sa invaliditetom otkrila recept za srećan život - uživaj u svakom danu kao da ti je poslednji. Većina ljudi pokušava da izvede ovo, ali većina ne uspe. Ljudi sa invaliditetom nisu otkrili kako da žive na ovaj način na lak način proučavajući umetnost, posmatrajući zalazak sunca ili ispijajući kafu. Znamo koliko život može da bude težak, pa zato znamo da prigrlimo dobre stvari kada se dogode, ma koliko one male bile.

10) Slabost nije uvek loša.

Treba posmatrati invaliditet sa više strana, biti slab ili sa invaliditetom nije nužno loša stvar. Kada živiš sa invaliditetom naučiš da budeš OK kada primaš pomoć, a vremenom shvatimo da je na neki način svakome potrebna pomoć, čak i sportistima ili predsedniku države. To je neizbežan deo životnog iskustva.

Ukoliko živiš sa invaliditetom, ne postoji način da ga zaobiđeš, imati invaliditet je definitivno težak teret sa kojim se živi, ali životne lekcije koje se iz tog iskustva dobiju, čine ga sličnim VIP iskustvu. I, čujte, besplatni parking svuda je fini dodatak, takođe.